Samo vrhunski kuvari mogu napraviti stvarno dobro jednostavno jelo - poput rižota. E sad, dok ne dođe ta reinkarnacija da postanem the chef ili postanem faca kojoj kuvaju najbolji chefovi - ja ću petljati onako kako znam.
Ono što sam shvatila o rižotu je da ne može da se napravi bez riže.
Ne'š ti pameti...
Podosta onoga što se prodaje kao pirinač, i kao liči na prinač, prosto se ne sme zvati pirinčem. Ne bude ni blizu dobrom pirinču.
Dobro, i ovde ima raznih mišljenja. Kao i u bilo čemu, uostalom.
Ja, recimo, obožavam kremastu rižu. Znam ljude koji baš takvu ne vole. Naravno, ne mogu pričati o onome o čemu nemam pojma, pa ću nastaviti kako sam zamislila.
Ispričaću vam koji pirinač mi koristimo.
Po meni, car među pirinčem za rižoto je arborio.
Nisam ni tu baš izmislila toplu vodu, zar ne?
Samo, nekako se svemir uredio da sam bila jedino sposobna da završim fiziku, pa kao profesor fizike baš i nemam primanja da kupujem arborio kad mi se ćefne.
Ali mi je svemir dodelio neku dozu istraživačke radoznalosti, a preci me obdarili upornošću da se snalazim, te sam iznašla najekonomičniji izvor odlične riže za rižoto.
Ovo je moj izbor:
Ima to jedno mesto na netu na kom baš volim da pazarim. Zove se kupi povoljno, zamislite. Ako još niste bili, preporučujem da odete. Tu već godinama kupujem ovaj arborio sa slike. Njega volimo najviše. I ova desno ruža, od istog proizvođača je super. Nešto manje kremasta i slatkasta, doduše. Arborio je arborio, ipak. Ali sasvim sasvim dobra, odlična za rižota.
A ova kesa gore - e to je najnovije otkriće. Ruska Slavuj riža - baš lepo ime, zar ne? Mislim ne zove se tako, ali je mi tako zovemo. Sa tog mesta - sajta koji se zove Slavuj, kao i firma koja rižu uvozi - smo se prvo zaljubile u njihovu polbu - žitaricu poput spelte, a mnogo mnogo ukusniju. Ali bukvalno zaljubile. Obožavamo je - o polbi pričam. Pa smo nastavile da istražujemo šta još imaju i pronašle još jednu izvrsnu rižu za našu trpezu. Jako jako ukusnu. A ako se uzme u obzir odnos cene i ukusa - perfektno izvrsnu zapravo. Ali to proračunajte sami. Ima je po prodavnicama zdrave hrane, ali je ja odnedavno kupujem na sajtu naturehub.rs. Ima tu još svašta nešto zanimljivo. Recimo, kupila sam tečni dim kod njih, pa sad istražujem šta sa njim... Ne vredi, nemam mira - kad su novi ukusi u pitanju ne umem protiv sebe.
Piše na kesici da je riža vrhunskog kvaliteta i da znate da nisu slagali. Tek ću vas gnjaviti novim receptima - imam u šteku nekoliko odličnih neobičnih ideja već.
Kako sam napravila ovaj rižoto?
Upotrebila sam:
- šolju šitake pečuraka - suvih, pa potopljenih
- malo nekih pečurkica sa izuzetno gudom stabljikom, suvih, koje kupujemo u kineskom tržnom centru
- obične šampinjone
- dva tri crvena luka isečena na polumesece
- par čenova belog luka
- ulja, soli, bibera - po ukusu
- kašiku peršunovog lista
- kašikica dve šećera
- čašicu Camparija
- nekoliko kašika vegan pavlake za kuvanje
Suve pečurke se potope da se smekšaju. Pa se iseku na trake.
Šampinjoni se operu, prosuše i iseku na trake. Prže se u posebnom tiganju, na sasvim malo ulja. Tiganj bi trebalo da bude veći, tako da se pečurke lepo isprže sa svi strana.
Luk se iseče na polumesece, pa se dinsta na malo ulja - u drugom tiganju, naravno. Kad je skoro udinstan, doda se sitno iseckan beli luk i seckane pečurke - ne šampinjoni, oni su već skoro gotovi na drugoj ringli. Pa se disnta još malo.
Onda se sredina tiganja malo rašćisti - luk i pečurke se pomere ka ivicama. U sredinu se uspe šećer, vatra se pojača i sačeka se da šećer karamelizuje. Luk se promeša sa tim karamelom i u sve se uspe Campari. Malo se još promeša.
Uspe se šolja riže i ulije dve šolje vrele vode. Dodaju se začini - ja uvek uspem kašiku suvog peršuna, tako volim, a i uvek mi je pod rukom. Posoli se i pobiberi i promeša s vremena na vreme.
Oni fino upženi šampinjoni se umešaju pred sam kraj kuvanja.
Kao i malo vegan pavlake za kuvanje.
No comments:
Post a Comment