Nekada davno, u neka divna vremena - baš kako počinje i svaka bajka... tako i ovo sećanje. Bila su to neka druga vremena samo. U kojima je bilo više mladosti, ne više i energije. U kojima je bilo više para, ne više i uživanja. U kojima su deca bila manja, ne i manje zahtevna... u kojima je sve bilo drugačije, ne i lepše. E, pa tada, postojale su neke Babe u našem životu. U blizini Sopota. I u Babama, sasvim lep restoran sa divnim švedskim stolom. I na stolu vazda nekih đakonija, koje su meni bile ali baš baš super. Tako i ta neka lazanja sa belom ribom živi u sećanjima od onda. Danas za ručak pojeli smo jedan od pukušaja da napravim takvu lazanju. Pokušaj je bio ukusan. Sasvim dovoljno od jednog pokušaja.