varivo od kelja i nauta



Nadala sam se septembru u kome ću voziti bicikl, kupovati kruške na pijaci i donositi piletinu iz sela u kome ću nekim osmacima pričati o oscilacijama. Kad ono, život rešio da okrene ćurak ponovo naopačke(t)...pa ovih dana uhvatim sebe da oko pola pet hvatam 83 na Vračaru i nadam se da ima mesta da sednem, a glava mi puna osmeha neke nove divne dece i emaze prezentacija...




Nije da se bunim, o naprotiv - još jedna od mojih ljubavi ima šanse da se proživi u ovom životu. Potpuno nenadano fizika, deca i kompjuteri u punoj sinergiji.

Rekoh danas mladoj koleginici: Idem kući da pravim kolače... Mislim da me nije shvatila, a i kako bi... imam dobrih četvrt veka prednosti... u kojima sam shvatala koliko stvarno vredi miris domaćih kolača koji se širi kućom. I ispunjenost što se za to ima želje i energije...

Nisam ipak pravila kolače. Sedela sam sa Ružicom na terasi i pričala o radionici koju smo pravile u utorak. Uživala u jednom pravom pucanju od sreće - kad tata javi petnaestogodišnjoj ćerki da joj je kupio lap top. Pila čaj sljezove boje, povukla koji dim iz cigare za koju sam se ogrebala i istinski uživala, ovako (pre)umorna od lepih stvari koje radim.

A kad je Ružica otišla, izvadih iz frižidera:


  • 1 kelj
  • 2 krompira
  • 3 šargarepa
  • 1 luk
  • 100g nauta
  • 2 kocke za supu

i sve strpah u ekspres lonac. Krčkalo se oko dva sata. Biće jestivo sigurno, to sam znala... ali da će biti toliko ukusno, e to nisam. Pa sad koristim priliku da se hvalim da sam pronašla još jednu kombinaciju koju do sada nisam kuvala. Naut (leblebije) se tako lepo uklapaju sa keljom, taman da vam uz varivo ne treba hleb.



Ne, ne može biti da sam ranom zorom toliko gladan, da mi se sve ovo samo čini - jeste istinski ukusno.

Eto, podelih sa vama jedan sasvim običan recept i puno sasvim neobične lepote. Idem u dan u kome ću čestitati svom detetu što je položila sve ispite na fakultetu, uživati u osmehu cvrčka koji je dobio laptop da sad može da uči svoju multimediju i nadam se čiti se konačno na malo duže sa onim detetom koje u belom mantilu korača neke svoje prve korake u nekoj laboratoriji baš daleko od mene. Uz sve to, biće tu i tih nekih dvestotinjak dece koji me oslovljavaju sa nastavnice - a biće, nadam se, uveče i kolača sa lavandom, planiram ih već danima.


A, uz sve to, da vam kažem šta vam se može desiti ako zanemarite razmaženu mačku. Recimo... da uhvati još jednog slepog miša (gde li ih samo nalazi!?!?), i kada ga potpuno izmrcvari - ostavi ga na sred dnevne sobe. Hvala Lisa što ga nisi zavukla negde da ga nađem tek po mirisu - pomislim, pa očistim. 
E, pa - nećeš se tako lako izvući - kaže ona - ako te slepi miš nije iznervirao, to što ću leći u tvoju suknju i džemper spremne za peglanje, sigurno hoće!



Preumorna sam za nerviranje, a i divno je vreme, džemper mi ne treba. Znači, možemo se nadati još kojem mišu kojim se skreće pažnja, kad se carica naspava... Ako bi neko mogao da im javi da se drže podalje od Bežanijske kose, značilo bi i meni i njima.



1 komentar:

Marija Rukavina kaže...

Kažu, na molitve dragi Bog odgovara na tri načina: da ti odmah, da ti malo poslije ili ti ne da to što si tražio. Ali ti da nešto još bolje. Drago mi je zbog tebe, da se raduješ, radiš, rasteš, drago mi je što kuhaš i pišeš i dijeliš s nama, radujem se novim receptima! :)

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...