Slani mafini od ovsenog i heljdinog brašna su mi konačno ispali dobro. Nekoliko puta sam ih pravila dok nisam pronašla kombinaciju koja se ne raspada.
Ovi su i dalje vrlo prhki i baš nežni, ali sa ovom kombinacijom brašna veoma je teško napraviti elastično testo, a zadatak je bio da spojim baš ove dve žitarice...
Moja najstarija ćerka, njen muž i beba su bili da provere na šta su od hrane osetljivi. Spisak koji su dobili je poprilično haotičan, ali su oni rešili da ga se tri meseca drže striktno. A ja sam uhvatila priliku da stvaram neke nove recepte...
Ovas i heljda su jedine žitarice koje su ima dozvoljene, sve trima, pa sam od njih počela.
Naravno, jasno vam je da nijedna pekara ne pravi bilo šta što je od pomoći ovakvoj vrsti ishrane, pa je zamena za hleb prva stvar koja treba da se iznađe.
Nekada, kada sam i sama probala da budem baš disciplinovana i pridržavala se liste intolerancije čak pet meseci, jako često sam pravila Oljine ražano ječmene pogačice, jer sam te žitarice smela da jedem. Osećala sam se jako dobro, čini mi se nikada nisam imala toliko energije, ali nisam imala snage da nastavim sa tim režimom nikada posle.
Mislila sam da ću moći samo da primenim Oljin recept na kombinaciju ova dva brašna i da pređem na neke druge ideje, ali nije ispalo kako sam se nadala.
Polovina mafina ostala je u modlicama, uspela sam da skinem samo poklopce. Doduše, bili su jestivi, čak i vrlo ukusni, samo nisu bili baš uživanje za gledati.
U sledećem pokušaju sam prodintala jedan luk i na njemu blago dinstala dva izrendana krompira i sve to dodala u Oljin recept. Ispalo je toliko dobro da je Angelina pojela četiri mafina iz prve.
Ni ti nisu bili posebno čvrsti, prosto se od ovih brašana to izgleda ni ne može. A krompir je na zetovoj listi precrtan...
Pa sam uradila sledeće (upotrebila sam čak tri veganske zamene za jaje u istom receptu):
Pomašala sam:
- pola šolje heljdinog brašna
- jedna i po šolja ovsenog brašna
- kašika mlevenog lana potopljena u dve kašike vrele vode
- kašika čia semena potopljenog u četiri kašike vrele vode
- jedan prašak za pecivo
- tri kašike ulja, ja sam koristila maslinovo
- jedna kašika malteksa
- kašikica soli
- kašika semena koprive
- kašika gustina razmućena u malo hladne vode
- kisele vode toliko da se napravi smesa nešto gušća od one za palačinke
Peče se na 200 °C petnaestak minuta.
Obavezno podmazati modlice.
Nisam danas imala vremena da ostavim testo da odstoji - to sigurno pomaže.
23. 09. 2021.
Pravila sam opet ovaj recept, samo sam u njega sakrila malo tikvica i šargarepe. Sve je isto, samo sam dodala povrće i pekla u silikonskoj tepsiji. Posula sam odgore mlevenim semenkama susam-golica-lan-suncokret.
Povrće ih čini gnjeckavim pomalo - što je i bio cilj jer sam ih nosila unuci za doručak. Ona je uživala. A i zet je jeo sa ajvarom.
No comments:
Post a Comment