vegan lenja pita sa jabukama

Kaže mi moja, od pre par godina, punoletna milica: ''Ovo nisi nikada pravila.'' Sramote moje. A opet - istina je. Lenju pitu je pravila moja mama, a i ona retko. Nismo postigle, pravilo se nešto drugo. Jabuke uglavnom smažemo sveže, ne stignu do kolača.
Samo, sada nam Ružica donela pun sanduk jabuka, pa sam se setila da u lenju pitu može dosta njih stati. Nije lako potrošiti pun sanduk jabuka...
Otkrih detetu slatkiš svog detinjstva. Doduše, vegan varijantu. Ispalo je, čak i bolju od one sa mašću i jajima, samo da vam kažem.

Ima sva ta neka frka oko ovog testa. Te ide mast, te ne ide. Pa sme da se mesi, pa ne sme da se mesi. Ugrejaćeš ga, nećeš...

Ne volim u kuhinji da pravim sebi tenziju. Precizna merenja i ponovljeni postupci su od velike koristi u laboratorijama. A kuhinja nije moja laboratorija. Ona je mesto gde uživam. Smućkam, prospem. Najčešće uspe. Onda napišem post, da zabeležim šta sam uradila, jer uglavnom zaboravim. I da me ne optužiuju da neću da dam recept, kao sve godine pre blogovanja. Nikako da objasnim ljudima da sam zaboravila šta sam tačno radila onog momenta kad sam iskoračila iz kuhinje.

Opet, lepo je pročitati kad neko ima recept za koji se kune da radi već vekovima, ili da ga je proverio. Pa ima sve do u tančine objašnjeno. Volim da pročitam takve recepte - one tipa, moja mama, baba i prababa...sve pravile isto. Ili - u našoj kući ovo svake nedelje. Imam i sama takvih objavljenih.

Ovaj nije takav. Niti sam ga pravila puno puta (ali liči da hoću), niti je komplikovan. Jedini savet koji imam da dam je: Ne pravite frku. Da, jeste ovo testo malo zahtevnije, a opet i nije.

Ako imate stojeći mikser na konju ste. On sve uradi sam dok se vi vrzmate po kuhinji. Vi samo, na kraju, podelite testo na dva dela. Pa onda predate frižideru zadatak da ga ohladi. A kad je ohlađeno prosto ga prstima razvučete po tepsiji.

Možete i oklagijom, pa se igrati namotavanja testa na oklagiju... Što idem starija, to sam manje rada da prljam po kuhinji alatke koje mi nisu neophodne. Mada i dalje volim da ih kupujem... Tako je u projektu da kupim onu malenu oklagij(ic)u na štapu, koja može da razvlači testo po kalupu...

Ovo sam testo prstima utapkala po tepsiji postavljenoj peki papirom. 

Pa sam preko tog prvog sloja odmah stavila drugi papir i utapkala drugi sloj. I naravno, to izvadila, da bih mogla da stavim fil. To je baš dobar savet iskusnih domaćica - ne razbacujete testo već ga odmah oblikujete po plehu u kom ćete ga peći.

Drugi sloj stavite na kratko u zamrzivač ( sve tako razvijenog na peki papir - imate sliku dole), ili ne. Meni je zamrzivač pretrpan, pa nisam. Ako je hladniji, lakše ćete ga okrenuti i istresti sa papira. 

Sasvim lepo sam ga i ovako, malo mekanijeg okrenula i namestila odgore na fil.

Ovaj kolač su nekada pravile sve domaćice. Dakle, ne može biti komplikovan. Zato ne pravite dramu od njega, prosto ga napravite. Odličan je.

Pošto ga ima baš, ne može se pojesti u danu, imaćete priliku da vidite i koliko sutradan bude još ukusniji. Čudo jedno.

Pravila sam ga sa sojinim puterom, koji kupujemo u prodavnici zdravije hrane. Ne pitajte me može li sa margarinom. Verovatno može. Mi margarin ne koristimo. Ne volim mu ukus a i načula sam da baš i nije zdrav. Koliko je zdrav sojin puter isto ne znam baš. Samo - njegov ukus volim. U ovom se kolaču pokazao kao vrlo koristan. Čini ga veoma lakim. Prijateljica, čija mama pravi lenju pitu sa mašću i jajima, bila je oduševljena koliko je ovaj kolač manje težak. Lako ga je jesti i može se pojesti više.

Ide vreme velikog Božićnog posta. Ovaj je kolač idealan da ga imate ako vam naiđu gosti koji poste. Može da stoji i bude sve finiji što duže čeka da ga se pojede.

Potrebni sastojci:

• 250 g sojinog maslaca
• 50 g belog šećera
• 500 g brašna
• 1 prašak za pecivo
• 150 ml sojinog mleka

• oko 1,2 kg jabuka, a može slobodno i više, ako volite puno fila
• par kašika muskovado šećera ( ovo je odokativno i po ukusu - naše su jabuke bile slatke, pa nisam stavila puno)
• kašika cimeta
• esencija vanile
• malo mlevenih orašastih plodova - ovo ne mora

Napravite prvo testo, jer je potrebno ohladiti ga, pa ćete fil praviti dok hladite testo.

Penasto se umuti sojin puter i šećer. Ja ovo radim u stojećem mikseru. 

Postepeno se dodaje brašno i mleko, naizmenično.

Kad se testo lako odvaja od zidova suda, podeliti ga na dva dela, uviti u foliju i staviti u frižider da se dobro ohladi.

Dotle napraviti nadev od jabuka.

Oljuštiti jabuke i narendati ih. Ubaciti u neki malo veći tiganj. Dodati šećer i cimet i dinstati ih na osrednje jakoj vatri. Dinstati jabuke da malo omekšaju i da deo soka ispari.

Postavite pleh za pečenje peki papirom.

Polovinu testa rukama ( ili ako imate onaj mali valjak, onda tim valjkom) utisnite ravnomerno po dnu pleha.

Sada postavite još jedan peki papir preko utisnutog testa i preko njega utisnite i drugi sloj. Pa to izvadite iz pleha.

Orahe, ako koristite, sameljite na veličinu koju volite. Ja sam imala malo krupno seckanih lešnika, pa sam ih posula preko prve kore.

Preko toga sam rasporedila fil. Nisam preko fila opet posipala orasima, ali može ako volite.

Preko fila se sad izvrne ona druga kora. Viljuškom izbodite gornju koru, da je para iz jabuka ne bi potklobučila.

Pekla sam u prethodno zagrejanoj rerni na 200 °C , oko pola sata. 

Uskrs 2022. 

24. april 2022. nedelja, naravno

Dve leve ruke danas imam u kuhinji.

Htela sam da napravim lenju pitu sa makom, jer je Ksenija voli, a red je za Uskrs neke kolače napraviti. Nisam u kuhinju ušla već par meseci - oteli me ostali poslovi.

Očigledno sam izašla iz štosa - jer sam prvo umesto u fil, u testo sunula pola litre sojinog mleka... Pokušala sam stvar da spasem. Nisam uspela.

Pa sam tako ostala bez vegan putera i testo sam pravila sa kokosovim uljem - i sad dok ovo pišem čekam da vidim šta će iz rerne izaći.

A onda sam, dok sam pričala sa Ivonom ( naša redovna tura priče nedeljom ujutro dok svaka posluje po svojoj kuhinji - ona u berlinskoj, ja u beogradskoj)...elem uz priču, uspeh da prospem pola maka.

Opcija da napravim dva puta tanji sloj maka mi nije bila privlačna baš, pa sam zbućkala nešto od malina.

Ne vredi da me iko pita za mere - umutila sam još onomad maline sa čiom u neki vegan pekmez za kolač za Angelinu. Sad sam u to dodala malo šećera i dobre tri kašike pšeničnog griza...

Fil sa makom - onaj koji sam planirala da napravim ide ovako:

• 500 g maka
• 5 dl sojinog mleka
• 2 kašike gustina
• 150 g šećera u prahu

U ovaj kolač sam stavila tačno pola od svega.

Možete na slici videti da sam komotno mogla staviti samo mak. Lako je sad biti pameran...

I, ono što je konačna mudrost iz ovog sad pečenja - kokosovo ulje nije baš idealna masnoća za lenju piti. Vegan puter je mnogo bolji. Sad znamo i to.

11. decembar 2022.

Još jedna verzija lenje pite - ovog puta punjenje od bundeve.

Dvadeset prvi rodjendan moje najmanje milice, moje treće srećice.

Napravila sma tortu - Gabon sa lešnicima.

Samo, torta nije posna, a moja velika milica i njen muž poste Božićni post, pa se morao napraviti neki posni slatkiš.

Mama mi je poslala bundevu iz bašte. Koja lepša prilika da se zamisli, da se upotrebi bakina bundeva nego za rodjendan jedne unuke, na kojem će biti i druga unuka i zet i praunuka? Ivonu ćemo zvati i nećemo joj kazatikoliko nam nedostaje, da se ne bi rastužile i ona i svi mi. A nedostaje nam mnogo. Iako jesmo svi srećno što nalazi svoj put tamo negde daleko gde je mnogo lepše živeti.

Testo sam pravila na isti način, a punjenje sam napravila ovako:

• 300 gr bundeve
• šećer 10-15 kašika (zavisi od slasti bundeve)
• griz 3 pune kašike

 

Bundevu iseći na kocke i kuvati 5 minuta u proključaloj vodi.

 

Ocediti skuvanu bundevu, zatim u suvoj šerpi zajedno sa šećerom uz stalno mešanje na srednjoj temperaturi mešati dok ne postane kaša (3-5 min.)

 

Kad se bundeva sjedini sa šećerom i postane kaša dodati griz ili kukuruzno brašno i dobro izmešati da se sjedini.

 

Filovati polupečenu koru a preko fila odmah nasuti i preostalu polovinu smese za koru.

 

Vratiti u rernu i peći na 180C još 15-20 minuta, dok gornja kora ne dobije blago zlatnu boju.

 

Prohladjeni kolač posuti prah šećerom iseći i poslužiti. Neće se odmah baš lepo seći, jer je testo prhko. Ali zato posle noći u frižideru, može se veoma lako seći na kakve god hoćete parčiće.