Ovakvu pitu pravim svako malo. Kad imam goste, pa uz kaficu i priču složim pitu - bude odlična. Najčešće pravim, a najređe slikam - ne stoji pred gostima vaditi aparat, zar ne?
Izuzetno laka za napraviti, vrlo atraktiva i bliska svakom nepcu - nema kome se nije svidela.
Ova je pita nastala ukrštanjem najčešće pravljene pite u kući i mojim mlađim milicama i najomiljenije - 3P pite - Praziluk - Pirinač Pita i Jadrankine pite sa krompirom i pšenicom.
Prvu pravim žmurećki 🤣🤣🤣. Čini se da je ne pravim ja - sama se zgotovi nekako.
Ko čita moj blog, može videti da skoro da patim od zavisnosti. Od toga da pronalazim nove i nove kombinacije namirnica. Nikad kraja novim receptima. Pravim jelo jednom, pa idem dalje. Ako nam se svidelo, objavim. Hiljade upamćenih recepata, koji sad već i godinama čekaju da ih isprobam, jamče da nema šanse da mi ikada bude dosadno.
A jutos kaže najmanja milica: ''Hajde da se dogovorimo da ovu pitu praviš svake dve nedelje''. To govori, pošto je podgrejala poslednji okrajak novogodišnje verzije 3P pite.
Nekada sam je pravila i češće od jednom u dve nedelje, istina je. Izgleda da sam preterala sa novotarijama, pa me sad resetuju na prethodna podešavanja 🤣😂😂.
Lako ćete napraviti ovu pitu. Trebaće vam:
- pakovanje kora - mogu se koristiti bilo koje kore
- šolja zrna spelte
- dva praziluka
- oko pola kile krompira
- soli i puno bibera
- maslinovog, ili nekog drugog, ulja
- kisele vode
Speltu dobro operete i skuvate. Koliko ćete je kuvati zavisi od toga koliko volite da grickate žitaricu u piti. Ja volim da mi zrno pukne pod zubima. Ne vole svi tako. Ovog puta sam speltu raskuvala.
Praziluk dinstate dok mu ne izdisntate dušu - ako imate vremena da dođe do stadijuma u kome karamelizira, to je možda i najukusnije, ali ne mora. Super je ukusno i ovako.
Krompir samo isečete na sitne kockice - on će se skuvati pri pečenju pite.
Pomešate ta tri sastojka, posolite i baš dosta pobiberite. Taj biber daje poseban šmek ovoj piti.
Ređate kao baklavu. Može i drugačije, ali meni se čini da je ovako najefektnije.
Volim da ušuškam svu koru sa strane, kao kad se ušuškavamo u ćebe - posvijem joj krajeve ispod pite. Tako se dobiju super ukusni okrajci - pitajte Kseniju, ona ih obožava.
Poređate, malo pritisnete, premažete gornju koru uljem pomešanim sa kiselom vodom.
Isečete oštrim nožem u kocke.
Da bi kocke ostale i odgore lepe, pre pečenja prekrijete peki papirom, koji malo utisnete u pitu, da se gornji slojevi kore ne bi potklobučili. Ako je kora dobro podmazana, neće se zalepiti papir za nju.
Peče se u rerni - to je sve.
Nekad zaboravim da je uključim pre ređanja pite, pa je stavim u hladnu rernu. Nekad stavim u podgrejanu. Nekad pečem sa kuglofom u isto vreme, pa ne smem da podignem temperaturu na više od 175°C, a nekad stavim na 200°C. Svaki put uspe.
Pred kraj skinete peki papir i dopečete da gornja kora bude zlatkasta i hrskava i to je to.
Odlična je da se jede odmah.
Fenomenalna je i sledećih dana - samo je podgrejemo u onoj staklenoj pećnici sa toplim vazduhom - bude kao nova.
Savršena je da je jedete samu, a uklapa se uz svako jelo na svečanijoj trpezi. Ma savršena pita.
No comments:
Post a Comment