Od ovog momenta, svim svojim nazivima dodajem, sa punim pravom i: recipe creator. Ne šalim se uopšte - evo kreirala sam ovaj recept. I strašno sam ponosna i baš smo dobro ručale...i ponovićemo...dobro, neće biti baš isto isto... ali ćemo princip zadržati.
Imala sam u frižideru heljdine kore, parče tofua i, naravno, paklu smrznutog spanaća u zamrzivaču.
Uvek imam i akvafabe, samo je ne koristim dovoljno često. Živa šteta. Nikako da uvedem tu naviku.
I za'atar na polici.
I kuvane kinoe...
I praziluka, da bude hrskavo i da neki drugi šmek... o.k....Kseniji se nije svidelo što sam dodala svež praziluk. Samo, meni je baš, baš prijao. Tako da ćemo nekih sledećih puta šarati - malo ga dinstati, malo ne...
Za petnaest minuta sam skockala gibanicu, gurnula je u rernu i krenula da se spremam za posao - nastava petkom popodne ume da bude zahtevna - ne zna se ko je umorniji, mi ili deca.
Kao što možete videti, nisam baš imala živaca da precizno sečem - kao da i inače imam... a svakako je ova pita toliko ukusna i sasvim lagana, da su veliki parčići i obavezni.
Šta sam od namirnica upotrebila?
- oko 300 g tofua
- šolju i po kuvane kinoe
- šolju akvafabe
- jedan paket smrznutog spanaća
- dva manja struka praziluka
- kašikicu za'atara
- dve kašikice soli i pola kašikice bibera
- oko pola šolje ulja za premazivanje kora
- jedno pakovanje kora od heljde
Tofu sam isitnila viljuškom i pomešala sa kuvanom kinoom.
Za to vreme sam u mikrotalasnoj otapala spanać.
Umešala sam spanaš sa tofuom i kinoom.
Isekla praziluk, pa i njega umešala, tako sirovog.
Uredno čuvam akvafabu od svakog kuvanja leblebija.
I najčešće je na kraju bacim.
Koja šteta. Vidite kako se divno umuti u penu - liči na belanca.
Na gornjoj slici, u staklenoj tegli je akvafaba posle kuvanja leblebija. A u seckalici je umućena. Da ne poverujete kako se divno zabeli.
Mešavina tofua, spanaća, kinoe i praziluka se posoli, pobiberi i umeša se za'atar.
Pa se onda doda umućena akvafaba. U najmanjem broju pokreta, kao kad se dodaje umućeno belance.
I smesa za filovanje kora je gotova.
Radni je dan, pa sam ovo radila u žurbi. Ispalo je jako ukusno, ali ne i baš fotogenično.
Ređala sam onako, od oka - koru, pa malo ulja, pa drugu koru, pa pozamašno fila... dok nisam sve iskoristila.
A rernu sam se setila da uključim tek kad sam pitu poređela u tepsiju. Pa sam je odmah i stavila, tako u hladnu rernu.
Pekla se oko 45 minuta, na 190 °C. Prvo pokriveno alu folijom, pa otkriveno. Malo sam je ranije otkrila nego što bi bilo idealno, pa je gornja kora blago potamnela. Ukusu nije smetalo.
Sekla sam je odmah, vruću - ko bi odoleo, a i nisam imala vremena da sačekam da se ohladi. Fil je divan - mek i rastresit, a zadržava formu pri sečenju.
Ovo sam parče jela dok sam drugo slikala i treće davala Kseniji da proba.
Odlično se i podgreva u onoj rerni na topao vazdug u kojoj podgrevamo sve pite.
No comments:
Post a Comment