Moglo bi se kazati - prosto k'o pasulj, a moglo bi se kazati i superiška ukusno. I oba puta biti u pravu.
Ono što je zanimljivo je da se pripremam ovo da pripremim, recimo bar tri godine. Još otkako je uspeo ruzmarin u bašti, koji je sad već porastao u dva ogromna grma... Zasadila sam ga par godina pred Lidijinu udaju, a već mi unuče ima skoro dve godine. Znate već priču - danas ću, sutra ću... i nikako.
Sve do danas. kad sam se konačno naoružana makazama uputila u baštu.
Dok ima mladih krompirića, valjalo bi ovo ponoviti.
I staviću sledeći put još malo više ruzmarina.
Uplašila sam se da će biti prejako, ubrala sam baš puno, možete videti na slici dole, ali sam stavila samo malo više od pola ubranog. Da bih shvatila da ne bi bilo bilo puno ni da sam stavila sav.
Bilo je, doduše, taman da se Ksenija nije bunila, jer ona ne voli intenzivne ukuse začinskih biljaka.
Dakle, nisam pogrešnu količinu sastojaka ubrala, samo sam se ipak čuvala da bude jestivo i drugima...
Kao i svake godine, kupim po koju začinsku biljčicu i posadim ih na terasama po saksijama.
Nisam ove godine stigla da budem ambiciozna. Ruzmarin i smilje i jedna vrsta lavande su prezimele u žardinjerama. I nana se povratila. I more debele koke, sa kojom ne znam šta bih. A rastu li rastu.
Primio se čubar, stidljivo i vlašac i još dve zelenice za koje ne znam šta su tačno i nikako da uključim aplikaciju za prepoznavanje. Danas ću sutra ću...
Imam i nešto sa šarenim listovima, što je prezimelo u žardinjericama prebačenim jesenas u podrum, pa sad raste, kad se konačno dokopalo terasa. Stići će i to do nekog recepta za vreme raspusta, nadam se.
Mali grčki bosiljak kao da napreduje, a onaj lisnati nemam za sada... Neće sam da se posadi. Jedan dragoljub raste, jednom je mačka presudila.
Ukoliko znate za neki vegan kuvar sa začinskim biljem, pls javite mi. Imam nekoliko kuvara koji pričaju o začinskim travkicama, ali su skoro svi recepti sa mesom ili sirom. Ne vredi, odvikosmo se.
Ovaj je recept veoma jednostavan, već sam kazala. Krompit se poulji, pomeša sa iseckanim belim lukom i ruzmarinom i ispeče u rerni. Za vrsne domaćice, verujem i dosadan čak.
A opet, kad ste poslednji put ovo pravili?
Upotrebljeni sastojci:
- kilogram mladog krompira
- puna šolja listića svežeg ruzmarina
- jedna i po glavica belog luka
- nekoliko kašika maslinovog ulja
- sveže mlevenog bibera i soli po ukusu
- peruške od jedne veze mladog luka
Rernu zagrejete na 200 °C.
Krompir se iseče na komade većih zalogaja. Stavi se u neku posudu sa poklopcem, prelije sa malo ulja, posoli i pobiberi, poklopi poklopcem i dobro protrese.
Beli luk i ruzmarin dobro iseckate.
Ubacite u onu posudu sa krompirom i dobro protresete opet.
Pa sve istresete u tepsiju postavljenu papirom za pečenje. Ne mora taj papir, ali jeste lakše.
Još malo pouljite odgore i pravac rerna!
Ubacite u rernu na oko pola sata. Dok ne zarumeni spolja, a postane mek iznutra.
Dok se krompir peče, iseckate peruške mladog luka, da pomešate sa krompirom, kad se ispeče.
Ovo može i ne mora, ali jeste ukusno.
Imate vremena i da pripremite ono sa čim ćete ovaj krompir jesti.
Danas sam samo izdinstala bele delove mladog luka sa bukovačama, komoračem i par čeri paradajza.
Posula obilno peršunom i to je to.
Toliko od angažmana u kuhinji za danas. Em je toplo, em je kraj školske godine, pa ima posla drugog koliko voliš.
Ok, hajde ovde da sakrijem i sliku prvih trešanja ove godine... Bile su veoma ukusne. One su uvek razlog zbog kog u ovo doba godine i ne kuvam baš - svežim trešnjama ne umem da odolim.
No comments:
Post a Comment