Poznajem ljude koji vole paštetu... ja je prosto obožavam, još od školskih dana davnih sedamdesetih, kada pekare nisu još bile izmišljene, a užina se dobijala u školi.
Parčići hleba slepljeni paštetom, dolazili su na velikom odmoru u ogromnim vanglama prekrivenim kuhinjskim krpama. Jeli smo u učionici. Izvadiš krpenu salvetu koju ti je mama ispeglala, i limeno lonče. Staviš na školsku klupu i čekaš. Tetkica razdvoji parče, stavi ti na salvetu, sipa čaj u lonče, i to je to. Jednog dana tako pekmez, drugog pašteta. Nisam baš fan pekmeza, ali ljubav prema pašteti ne jenjava, naprotiv.