patina čorba od sočiva



Kad pre petnaesti? Prošli Patin petnaesti mi je došao još brže, pa požunske kiflice nisam ni napravila. Šteta. Za ovaj sam se kao spremila nedeljama unapred. Kupila sam sočivo. Pa još jedno, pa još jedno, pa još jedno. Žuto, narandžasto, zeleno i crno. Tako sam kuvala na sve četiri ringle odjednom...




Kako je Patin recept, za čudo - jer za nju to nije karakteristično, poprilično neodređen, uzela sam slobodu da upotrebim sledeće sastojke u svakoj čorbi:




  • 200g sočiva
  • 2 luka
  • 2 čena belog luka
  • 2 šargarepe
  • parče celera
  • kašika gustina
  • kašika sirćeta
  • kašikica mlevenog suvog čubra
  • pola kašikice bibera
  • soli po ukusu

Proprala sam sočivo u nekoliko voda.(Stajalo je nedeljama u kuhinji, divili smo se koliko je divnih boja, ali opet i ipak se nisam setila sinoć da ga potopim.) Zanimljivo je da su žuto i narandžasto sočivo i posle nekoliko pranja penilo, ne znam zašto. Zatim sam svako sočivo kratko prokuvala i tu vodu bacila. Pa sam ga kuvala na laganoj vatri sa lukom isečenim na režnjeve, šargarepom na kockice, komadićem celera i po dva čena belog luka -  a da... nikako ne zaboraviti: dodala sam i suvi čubar. 




Kad sam procenila da se skuvalo,(a pustila sam da se kuva dobrih sat i po), deo čorbe, celer i beli luk sam samlela štapastim mikserom u posebnoj posudi, pa sam to vratila nazad u lonac. Dodala sam i kašiku gustina, prethodno razmućenu u malo hladne vode. Tako sam dobila kremastu strukturu čorbe, onakvu kakvu mi volimo.

Začinila sam, dodala kašiku sirćeta i eto - igra je završena. Sad ćemo nekoliko dana jesti čorbu od sočiva. Šarenu ili jednobojnu, kako ko hoće.



I ovog petnaestog: veliko hvala na postojanju foodblogerske igrice Patin petnaesti, kojoj šaljem ovaj recept i koja me ovog meseca ubacila u ovu avanturu sa raznim sočivima.

Žuto sočivo je najblažeg ukusa, pa se skoro ni ne oseti da je čorba od sočiva. Narandžasto je izgubilo svoju jarku boju odmah, tako da se samo po nešto jačem ukusu razlikuje od žutog. Zeleno je klasika, ono sočivo koje poznajemo. Crno je malo manje pljosnato, iskreno, nisam sigurna bila da li je sočivo uopšte, ali kad sam ga skuvala shvatila sam da ipak jeste - ima ukus sočiva. Ono se malo duže kuva. Čubar savršeno ide u ovo jelo, Pata još jednom dokazuje svoje majstorstvo - pokazuje nam kako svako jelo ima neku svoju caku - ovde je to čubar. A kad se u tanjiru pomešaju sva sočiva, ispadne baš zanimljiva čorba, mada ne verujem da ću imati ponovo prilike, a ni energije da je pravim ovako četvorobojnu - zaprljah tonu lonaca (sočivo učetvorostruči svoju zapreminu, nisam se tome nadala).

Evo i originalnog Patinog recepta:

ČORBA OD SOČIVA

Nju obično vole stariji, jer je laka i hranljiva. Otrebljeno sočivo pere se u nekoliko voda i uveče pokiseli, a sutra kuva u istoj vodi u kojoj je pokiseljeno, i to u emajliranoj šerpi. Vodi dodati odmah 4-5 glavica crna luka, isečena na vrlo tanke režnjeve. U takvu čorbu stavlja se mrkva i celer. U tipično bugarsku čorbu ne stavlja se ništa osim takozvanog čubra i nekoliko češnjeva očišćena bela luka. Kad je sočivo potpuno kuvano, dodaje se, po želji, čaša bistrog rasola kao prirodna kiselina. Ako nemate rasola, dodajte kašiku vinskog sirćeta. Ova čorba se jede sasvim hladna.

Ako ste na UN dijeti, izbacite gustin i čorbu zgusnite sa pola šolje u blenderu dobro izmiksanog sičiva.







4 komentara:

Mimi kaže...

Kato, svaka čast na spremanju čorbe sa četiri različita sočiva! :) I ja sam ju morala zgusnuti da bi nam se dopala...

kata vuletic kaže...

Videla sam da si stavila zapršku. Ni meni nije bio jasan recept. Retko sremam sočivo, pa sam se igrala. Mojoj se srednjoj ćerki crno jako svidelo. A meni se sviđa ukus čubra u ovom jelu.

Ingrid Perisa kaže...

He, he, dobra si...ja često kuham leću, ali dinstam kapulu, mrkvu i celer pa dodam leću, tako najviše volimo...

kata vuletic kaže...

ma da... i ovde ima tona luka, a šargarepe bi trebalo da bude više, nego nisam imala pri ruci. Mi smo do sada najviše volele sasvim gusto sočivo, ali za neveru je da smo sve ovo već pojele u slast. Ipak, mislim da ga jedno vreme neću spremati...mada kako to obično biva, naiđoh na divan recept za marokansku pitu sa korama u koju ide sočivo... pa ko zna..

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...