Otkako smo se preorijentisale na biljnu ishranu, često jedemo sočivo. Volela sam ga i kao dete, samo tada se kuvalo jednom u nikad. I tada smo jeli samo ono veće, braonkasto zeleno. Mama ga je kuvala kao varivo i sa njim smo jeli jaja na oko, onako malo rovita. Danas sam pronašla još jedan odličan način za pripremu onog sitnijeg, crvenog sočiva.
U sočivo se do danas nisam puno mešala, jer je Ksenija poslata ekspert za njega. Ona pravi izvrsno varivo od onog krupnijeg, braon - zelenog sočiva u koje doda i sitnog crvenog, pa jelo bude fenomenalno kremasto.
Recept, pubertetski nestrpljivo odbija da ispriča. Nema živaca da mi ga diktira. Postala je opasna kuvarica otkako je vegan, jer svaki dan nešto eksperimentiše, pa se i ponaša kao izvrsne kuvarice - sve radi otprilike, kad ima inspiraciju. I ne deli recepte. A ja silno uživam. I u hrani i u tome kako mi je porasla.
Potrebni sastojci:
- 1 praziluk, sitno iseckan, a može i glavoca običnog luka
- 2-3 čena belog luka, sitno iseckanih
- 2 šargarepe, isečena na veoma tanke kolutiće - za ovo imam jedno prastaro rende za krastavce, koje obožavam
- 2 kašikice dimljene paprike u prahu
- 1 kašikica suvog timijana
- 1/2 kašikice mlevenog kima
- 1 kašikica soli
- 1/2 kašikice bibera
- 2 šolje crvenog sočiva
- 1 šolja kuvanih leblebija
- 5 šolja vode
- konzerva paradajza
- 1-2 kašikice suvog začina, ovo i ne mora
- par kašika nekog dobrog ulja
- svežeg peršuna ili korijandera
Izdinstati luk i beli luk na 2 kašike ulja, na osrednje jakoj vatri, dok ne omekšaju.
U ovo dodati sve ostale sastojke, sem peršuna, tj. korijandera.
Kuvati dok sočivo ne omekša potpuno.
Ideju da pomešam sočivo i leblebiju, dobila sam u ovom postu. Jednom ću napraviti i tu varijantu sa orzom, ili možda sa taranom. Danas sam htela nešto jednostavnije.
A dok sam kuvala, tu se muvao, naš novi ljubimac, još uvek nenaviknut na zabranu ulaska u kuhinju. Zove se Vesli (a ime koje mu je dala teta koja ga je spasla sa ulice mu je Boško, tako da se zove i Bole i Vesli - zbog ogromne sličnosti i po boji i po naravi sa Ronom iz Hari Potera), a nadimak mu je petica iz matematike - malo podstreha nije nikome naškodilo, zar ne?
A dok sam kuvala, tu se muvao, naš novi ljubimac, još uvek nenaviknut na zabranu ulaska u kuhinju. Zove se Vesli (a ime koje mu je dala teta koja ga je spasla sa ulice mu je Boško, tako da se zove i Bole i Vesli - zbog ogromne sličnosti i po boji i po naravi sa Ronom iz Hari Potera), a nadimak mu je petica iz matematike - malo podstreha nije nikome naškodilo, zar ne?
A dok sam pisala post, gledala sam film sa Robertom Retfordom, čija harizma ne bledi ni sa osamdeset, što je prosto neverovatno.
Divno spokojan letnji dan pred polazak na more...
Divno spokojan letnji dan pred polazak na more...
No comments:
Post a Comment