Ima četvrt veka da sam od žene, koja se hranila makrobiotički, čula da je ovo jelo izvrsno. I od onda ko zna koliko puta sam kupila Hokaido bundevicu da bih pravila rižoto. I isto toliko puta sam pravila nešto drugo.
Evo danas jesam. Šta da vam kažem - kolika sam budala - mogla sam četvrt veka uživati u ovoj krasoti.
Ovaj rižoto greje dušu bukvalno. Ima ukus detinjstva, iako sam sigurna da ga nisam jela kao mala.
Potrebni sastojci:
- četvrt hokaido bundevice
- šolja arborio pirinča
- jedan luk
- dve kašike sojinog mleka u prahu
- jedna kašika kurkume
- kašikica čili paprike
- kašika nutritivnog kvasca
- nekoliko kašika maslinovog ulja
- soli i bibera po ukusu
Bundevica koju sam kupila je čekala u zdeli na sredini trpezarijskog stola, pa...jedno dve nedelje. I osušila se poprilično. Zato sam je prvo skuvala, pa onda stavljala u rižoto. Kažu da ne mora tako.
Dakle, skuvala sam je onako ovlaš, jedno pola sata kuvanja u običnom loncu. Pa sam sačekala da se ohladi i isekla sam na kockice jednu četvrtinu. Šta ću raditi sa ostale tri četvrtine, ne znam još uvek...
Luk sam isekla, pa sam ga dinstala na malo maslinovog ulja dok se nije dobro smekšao.
Polovinu dinstanog luka i trećinu kockica bundeve sam, sa malo vode u kojoj se bundeva kuvala, izblendala.
Ostatak bundeve i šolju riže sam umešala u ostatak dinstanog luka. Dinstala toliko da se zrna riže oblože uljem.
Dodala sam tri šolje vode u kojoj se kuvala bundeva i pustila da se krčka na laganoj vatri. Mešala sam s vremena na vreme, jer ima želju da se zalepi za dno.
Na kraju sam umašala malo maslinovog ulja da se zrna ne slepe i to je to.
Jela sam ga i za doričak i za ručak danas. Samo sam za ručak izgrilovala patliadžan. Bukvalno ništa drugo nije trebalo. Stvarno divno jelo.
No comments:
Post a Comment