posna pita sa lišćem kelerabe

Ispostavilo se da je teže upotrebiti silno lišće od četiri kelerabe koje sam kupila, nego same kelerabe. Pola je otišlo u baš dobru čorbicu, a druga polovina je završila u ovoj piti.

Već poduže vreme imam nameru da veganizujem jednu pitu koju sam imala običaj da pravim dosta često ranije, za razne proslave u vreme kad je tih proslava bilo puno - marokansku pitu sa blitvom i sočivom. U tu pitu idu jaja i feta sir. I more začina i to je čini neodoljivom i veoma posebnom. Ređa se poput baklave, kako sam i ovu sada zgotovila. 

A prošlog leta sam pronašla recept za stvarno lepu posnu pitu od blitve i tofua. Ona toliko sliči našim pitama, onim sa sirom, bez nekih jakih začina, tipa gibanice. Samo što se ređa u trouglove.

Ovu sada sam napravila nekako na pola puta između ove dve. Ređala sam je kao baklavu, a izostavila sam jake začine jer prosto nisam bila za njih raspoložena. Fetu dosta dobro menja tofu kupljen 'kod Kineza' u blokovima, gde ga inače i kupujemo. A to što jaje povezuje pitu, zamenila sam smanjenom količinom vode dok sam kuvala sočivo - pa sam ga polukuvanog stavila u smesu za pitu, pa je u rerni ono pokupilo deo tečnosti. Ovo može sa crvenim sočivom, jer se ono brzo skuva. Veća sočiva bi mogla ostati presna, pa ako budete menjali, obratite pažnju na to.

Uz to sam kore obilno premazala smesom kisele vode i ulja, pa su one postale lepljivije i bolje su sjedinile pitu. Tako da se ne vidi da fali jaje. Naravno, možete uvek staviti i neko vegansko jaje, samo mi se ovde čini čist višak. A i tofu se može izmrviti, što se meni nije dalo, jer volim kad zagrizem cele parčiće.

Lišće kelerabe ume da bude i mlađe od ovog koje sam sada imala. Što je mlađe, slađe je. (hm... nije li ovo neko pravilo) Opet, ovo je unelo blagi gorki ukus u pitu, a kore su dodale na slasti, tako da je sve zajedno postalo fini miks.

Upotrebljeni sastojci:

• lišće od dve kelerabe
• stabljike još od dve kelerabe, dakle od četiri ( ovo naravno ne mora, nego sam ja imala stabljike koje nisu žilave, pa ih je bilo gušt upotrebiti)
• veza blitve ( isto ne mora, ali dodaje na slasti, jer je lišće kelerabe pomalo oporo, a blitva sladi)
• jedan crveni luk
• par čenova belog luka
• pola veze peršuna ili kašika suvog peršuna
• 300 g tofua
• šolja crvenog sočiva ( može i više)
• šolja oraha (opciono)
• 500 g gotovih kora za pitu
• nekoliko kašika maslinovog ulja
• so, biber i začini po ukusu

Luk isečemo na sitno i dinstamo ga na malo ulja, na osrednje jakoj vatri.

Iseckamo stabljike kelerabe na sutno i dodamo luku, kad postane staklast, pa sad to zajedno dinstamo, na sasvim malo vode, dok stabljike ne omekšaju.

Jednu šolju crvenog sočiva oprati, pa skuvati sa šoljom i po vode. Ne treba da bude dobro skuvano, jer će se posle još dokuvati dok se pita bude pekla.

Za to vreme isečemo lišće na rezance, pa to dodamo u posudu. 

Tofu iseckati na kockice, pa sve izmešati zajedno. Posoliti i pobiberiti po ukusu. Mogu se dodati začinske trave takođe. Ja sam stavila samo pola pušle svežeg peršuna.

Dodala sam i jednu šolju oraha, koje sam prethodno malo prepržila da ne postanu gnjeckavi. Bez ovog može slobodno, jer je pita sasvim lepo ukusna i bez njih. A oni dodaju i na ukusu i na krckavosti.

Ređala sam dve kore, presavjene na pola - dakle bilo je 4 sloja kora, pa fil, pa tako redom, dok je bilo materijala.

Svaku koru sam mastila mešavinom kisele vode i maslinovog ulja.

Kad sam pitu lepo zašuškala sa svih strana, isekla sam je na parčiće i posula semenkama suncokreta. Ovo naravno, ne mora. A može se, naravno, i zameniti nekim drugim semenkama.

Pekla sam je oko 40 minuta na 200°C, prvih pola sata prekrivenu peki papirom, pa otkrivenu.

Pita se odlično podgreva u rerni sa toplim vazduhom. Danas sam je u slast jela sa pestom od rukole i oraha - eto otkrila sam još jednu dobru kombinaciju neobičnih sastojaka, o kojoj ću pisati neki drugi put.