Dugo već planiram da pravim ovaj kuglof i nikako da se ukaže prava prilika. Neuobičajeni sastojci daju mu neuobičajeni izgled i ukus i potrebna je bila posebno posebna prilika da ga napravim. Juče se ukazala konačno. Pretpraznični i rođendanski ručak ujedno, prilika da se sretnemo kao nekad kad su bile male, nas dve mame i njih tri od pet ćerki koje imamo - dostojan praznik za ovakav slatkiš.
Šta ima to nešto u kuglofima što ih čini neodoljivima? Nikako da dokučim. Da li je to što sam ga jela kao dete - doduše onaj jedan jedini sa suvim grožđem od kiselog testa, koji nikako da napravim? Ili je to što ume da iznenadi svojom divnoćom i ukusa i izgleda. Pogledajte samo ovaj...
Ove sam kuglofčiće - mafinčiće zgotovila za pola sata. Nisam čak ni imala nameru da ih pravim, ali nisam odolela. Pronašla sam novi kuvar veganskih bezglutenskih slatkiša, pun prekrasnih, veoma jednostavnih, recepata. Nova godina, odlučeno je, biće vegansko bezglutenska, pa je lepo da je odmah tako i pozdravim. Izuzetno su ukusni, samo da znate - slatki taman koliko treba, divno meki i nekako puni. Greju i hrane u isto vreme.
Kako drugačije, nego i za Uskrs napraviti kuglof? Sasvim jednostavan, a isto toliko neobičan. Zeleno crvene kombinacije, one koja je u prirodi omiljena, a po kuhinjama sve prisutnija. Kiselkasta malina tako lepo prija u ovom mekom kolaču na kraju svečanog ručka.
