Prvomajski Uranak, na naš način ove godine - radovati se konačno suncu, posedeti na terasi i diviti se ogradi koja je porasla, nastaviti ozbiljnu priču od pre neki dan i biti ponosan na svoje dete, ali onako baš. Jesti voće do podne, ogladneti, upaliti novu Gistro FM emisiju i zaplesati po kuhinji...
Ideju za ovo jelo dobila sam lunjajući po blogu Nasje Duplančić - Mama ja sam gladan. Njen složenac od kelja, gljiva i riže sam samo malo drugačije upakovala - umesto slaninice koju predlaže, ili sira koji je stavila u svoje jelo, ušuškala sam krmenadle koje mi je ponudio naš divno veseli mesar iz obližnjeg Maxija na Bežanijskoj kosi. Taman su tako ušuškane ostale lepo sočne, što im i ne bude baš manir.
Već mesecima se spremam da napravim grickalice po receptu za kukuruzne krekere sa semenkama sa bloga Na tanjiru. Tek je sinoć došlo na red. A onda, kako to neki put bude u kuhinji, napravih previd - umesto za lanenim semenkama posegnuh za crvenom rižom. Srećom, grešku primetih kad je pola već bilo u rerni, te sam samo drugu polovinu švićnula - što je ispalo da je prava greška, baš velika greška! Odmah sam napravila jednu turu i sa lanom - brzina kojom su nestale rekla je sve.
