Priča mi mama o mađarskom specijalitetu, koji je jednom jela u Budimu - Kolozsváry rétes. Kažem joj, za čas ćemo nađi recept na netu. Samo, iz nekog ga razloga ipak nema.(Biće da su se pobrkali gradovi, pa je rétes Kalocsai, pa ga zato ne nađosmo lako). Nije mnogo ni važno, ovo je onaj kolač koji je odavno jela, a divno smo se zabavljale praveći našu verziju njenog sećanja, dok napolju veju cigančići (kaže mi mama, a mamama je za verovati, da se ovaj sneg tako zove).
Kaže mi drugar letos da mu tata pravi punjene paprike sa sirom, pa zapečene u rerni. What? Da li je moguće da ne znam za takvo jelo? A ne znam. Nije znao da mi objasni kako se pravi, a kad je pitao, dobih jedan od onih odokativnih recepata - malo ovog malo onog... Još negde od početka sezone paprika se pripremam da ga zgotovim,kako god znam, ali nikako da dođe na red... sve do Patinog petnaestog
Ne znam šta mi bi neki dan - toliko mi se jela ova proja. Baš ova, ovako zelena, sa onim kupovnim smrznutim spanaćem. Pa sam je napekla i uživala, a onda započela dijetu, onu koju poodavno obećavam obešenim haljinama u ormaru koje ne mogu da obučem - konačno. I evo, pišem post posle 4 dana na dijeti i osećam prepletaj ukusa palente, masnoće od kajmaka i spanaća u ovoj proji... uh.
