Ovih dana sam se, češće nego obično, prisećala nekih jela
mog detinjstva. Paradajz čorba, knedle sa šljivama, pogačice sa krompirom,
barát füle - tj. taške, kako ih ovde zovu, nasuvo sa makom, restovana
džigerica... A jutros sam kupila divan bok choy, pa je tako, od želje za restovanom džigericom, nastalo ovo jelo.
Imala sam gosta danas, dragog drugara kog baš dugo nisam videla. Pa sam, sebično, iskoristila priliku da ispečem jedan recept od milion sačuvanih u folderu: 'obavezno napraviti', pod izgovorom da mi treba jedno pravo 'muško' jelo. Vrlo nedrugarski sam pojela više od njega... Nazvala sam ovo jelo paštetom, mada je pre neki terine ili meatloaf ( mesna štruca). Svejedno kako se zove kad je ukusno, zar ne?
Odavno nisam pravila nešto istinski novo - prosto stignem samo da nam skuvam ono što već umem iz glave. Jutros sam dopustila sebi luksuz da zavirim uz kafu u neki od mojih kuvara, i evo rezultata. Nije ništa specijalo novo, varijacija na restovanu džigericu koju smo jeli kao mali - samo je još dodata paprika. jer, pored novog kuvara, za novo jelo moraju da se kupe i sasvim novi sastojci...
Odrasla sam na mađarskoj kuhinji, što znači da volim mešavinu slanog i slatkog ukusa koju daje spoj voća i mesa, pa je iz toga proizišla i ideja za ovu kombinaciju. Na sajtu Jól kifőztem naiđoh na recept: Pirított csirkemáj almával, što je kombinacija pileće džigerice, jabuka i luka... ali, kako je tema ovomesečne igre Ajme koliko nas je... dunja, stavih dunju umesto jabuke.
Dunja se u mađarskoj kuhinji kombinuje sa mesima jačeg ukusa, poput patke ili guske, pa sam se osmelila da je ovde iskoristim da 'jačom' džigericom od pileće. Nisam pogrešila uopšte, naprotiv...
