Danas mi je rođendan. Po ko zna koji već. Jede mi se torta, ali mi se ne pravi... Ona sa suvim smokvama, ili tetka Bojina bela... Obično bi mi mama pravila neku od ovih torti za rođendan, ali ona sad živi daleko, i leči svoj kuk ove jeseni... A i nije baš da sam derište pa da ne mogu bez torte. Napravila sam kolač u silikonskoj modli oblika torte, od one vrste koje mi nikako ove jeseni nije dosta: obično neobičnih. Opet po Cake Keeper Cakes kuvaru...
Danas je opet skrobni dan naše un-dijete. Jutros na brzinu ispekla krompir da ga bude za ručak uz salatu, pa otrčala u školu. Par časova, pa prazan čas, taman da se dane dušom, odmore glas i živci, popriča sa koleginicom i pogleda što je u međuvremenu vibrirao telefon. Gagina objava ovog jela instant me zarobila - tačno sam znala šta ću za večeru - dašak Indije na Bežanijskoj kosi ove pretprolećne večeri - život je baš lep, zar ne?
Konačno jedna subota u kojoj ne moram iz kuće. I skrobni dan un-dijete u njoj. Neću napolje, ni zbog čega - danas sam kućna buba u potpunosti. Ručak jednostavan, ali jako jako ukusan: krompir i par batata, samo na malo drugačiji način nego do sada, sa origanom, lovorovim listom, belim lukom i limunom!
Najviše volimo ovaj drugi dan u četvorodnevnom ciklusu un-dijete, kada se jedu skrobom bogate namirnice. A kako obožavamo krompir, uželimo ga se baš puno u ta tri dana kada nije dozvoljeno da ga jedemo - toliko da smo danas jele dva jela od krompira: ovo zapečeno povrće začinjeno žalfijom i krompir salatu sa blitvom. Ovo, naravno nije po strogim pravilima dijete dozvoljeno, ali mi se ionako držimo strogo samo pravila o kombinovanju namirnica - dakle danas krompir sa povrćem, bez mesa, čak i bez onog jednog parčeta hleba dozvoljenog za ručak.
