Nestvarno fenomenalni mafini - eto takvi. Sastojci super, kuća miriše zanosno a ukus prekrasan.
Prave se od celog zrna heljde koja se potopi prethodno veče. Onda se samelje sa svim ostalim sastojcima, stavi u kalupe i peče se. Problem je samo što ih od ove mere ima samo 12. Od sada pravim duplo veću meru. A praviću ih sigurno ponovo i ponovo...
Moja unuka voli ovakve kolače. Ukusni su i poprilično zdraviji od mnogo čega, pa ih rado pravim. Uz to se i veoma lako spravljaju.
U ovaj sam kolač stavila pahuljice i brašno od polbe i veoma sam zadovoljna ishodom. Izvorni recept koristi belo brašno i ovsene pahuljice, tako da je sasvim sigurno i tako super. Moj je kolač nešto tamniji, jer je polba tamnija, a i koristila sam tamni šećer.
Obožavam poruke pita: mama, vidi ovo, možeš li da napraviš? Ima li to što mama ne može da napravi, kad deca traže?
Čorba od graška i kupusa i još kojekakvog zeleniša - piece of cake! Kuhinjo - evo me!
Ovaj se hleb pravi dva dana, ali ste zauzeti oko njega samo desetak minuta. Pravila sam ga sa od pola polbinog - pola belog brašna i jako sam zadovoljna i ukusom i strukturom.
Nisam nikada pravila gurabije. Ali sam tu i tamo da natuknem mami da mi ih nije dovoljno često pravila. Umela sam da 'zaboravim', pa da joj prebacujem da ih nije mesila godinama. Tako je ovog puta insistirala da slikam, da bi imala dokaze da mi ih je ipak pravila.
Ovo je recept moje drugarice koja kuva za medalju, samo joj se ne da da to da obnaroduje. Tako silni ljudi nemaju pojma koja čuda ume da napravi i koliko o kulinarstvu zna. Ovo je kratka priča o tvistu u ukusu - kupus u koji je umešano malo senfa - koja razlika!!!
Ako volite sutlijaš, ovaj je kolač za vas.
Recept je iz nove knjige Najdžele Lovson ( Nigella Lawson - Cook, Eat, Repeat - Ingredients, Recipes and Stories). To je njen recept za poznatu italijansku poslasticu torta di riso. Naravno, nisam odolela da je napravim u kalupu za kuglof.
Moja je baka imala običaj da pravi rižu sa kiselim kupusom. Nisam ni znala koliko mi je taj ukus ostao u sećanju dok nisam sinoć napravila ovo.
Nije kiseli kupus, ali je ukus veoma sličan. Slasno jelo sa svežim kupusom, rižom i sojinim ljuspicama - brzo se pravi, od namirnica koje sasvim sigurno imate u špajzu.
Vrlo prijatan posni kolač sa kafom, odličan da se pojede uz kafu. Kao što to obično biva sa kolačima sa kafom, nemam pojma zašto, kafa se ne oseti previše U testu naznaka ukusa, a samo malo jače u prelivu.
Moja treća milica obožava ovakve 'prazne' kolače, pa sam baš pogodila i sa ovim. Mene je malo razočaralo što ukus kafe nije dominantan, ali se njoj baš svidelo. Pošto sam ja baš kavopija, pitanje je koliko bi kafe bilo potrebno staviti u kolač da je ja osetim...
Ovo je pomalo neobičan rižoto. Kad sam ono jednom skuvala silu sojinih zrna, jer sam pomešala sa leblebijama, naišla sam na ovaj recept. Pa sam ga napravila, jer mi se jeo rižoto. Pa smo ga i pojele. Ne baš onako u slast kako jedemo neka poznata jela. Ali, prijalo nam je da istražujemo nove ukuse.
Ovo je rižoto od povrća sa sojinim zrnima, koji prave razliku. Ta razlika se primećuje. Neki sledeći put bih ga pravila isato ovako, samo bih umesto kuvanih zrelih sojinih zrna stavila edemame. Tada bi ovo jelo od prijatno prešlo u slasno.
Sojine šnicle često pripremam. Uvek ih imamo u kući, lako i brzo se kuvaju i volimo da ih jedemo. Kad ih napravim ovako sa lukom, ne znamo šta je dosta.
Napravih reformu konačno. Proučila sam sijaset recepata, pa sam odlučila da napravim po receptu Filipove bake. Jednostavan je i uspeva. Ako ga se držite a ne filozofirate i improvizujete, kao što sam ja uradila.
Dakle, ovo će pomalo biti i post o tome gde ne treba da se zabunite, praveći ovu tortu.
Mi smo danas mlajckale i oduševljale se i izgledom i ukusom.
Pun je net onih super slika sa precizno poređanim povrćem u krug - već vidite da ovo nije takav ratatuj. Ovaj je je više kao neko jelo na pola puta između đuveča i sataraša ( bez riže i bez jaja). Od sličnih sastojaka, našem nepcu milih - tako da će vam se jelo garant svideti.
Je li i vama dosadio način na koji kuvate boraniju? Evo sjajnog predloga za super ukusnu boraniju, na, za naše nepce, sasvim malo uvrnut način. Sa kokosovim mlekom, naravno kao svaki kari. Znam, nije baš uobičajeno, ali verujte, ukus je savršen.
Jele smo ovo varivo sa polbom ( kuvana žitarica na slici) - našim najnovijim otkrićem, kojim smo prosto očarane.
Imate li par prezrelih banana, malo kikiriki putera i koje parčence čokolade? Vrlo lako i baš brzo možete napraviti ovaj atraktivan kolač.
Nije sladak, samo da vam kažem, jer nema belog šećera u njemu. A pojeden je u slast. Nismo ga čak ni prelivali nikakvim slatkim sirupom.
Ako to već niste znali, polba je žitarica - ova zrna koja vidite na slici. Liči na pšenicu. Ukus joj je nešto između pšenice i ječma. U Italiji je zovu farro ( mada se pod tim imenom nalaze i spelta i einkorn), a na zapadu emmer, a polba je izgleda rusko ime. Latinski je triticum dicoccum. Liči na speltu - triricum speltum i običnu pšenicu - triticum aestivum.
Kažu da ima manje glutena nego pšenica, da ima daleko više proteina i silu aminokiselina. Kako stvari stoje, ne da je prošla test sinoć na božićnoj večeri kod moje prve milice, nego je dobila i prilično visoku ocenu.
Nisam čula za purilj do ovog recepta. Sestra od muža moje najstarije ćerke mi ga je predstavila, dok smo se igrale sa mojom unukom, a njenom bratičinom. Sa takvim je žarom opisala jelo koje joj je baka pravila, da sam morala da ga napravim čim pre.
Purilj je starinski naziv za praziluk, pa pretpostavljam da je po tome baka moga zeta i zvala ovo jelo.
Što je ovo slatko bilo. Super obrok. Neobičan, a opet vrlo ugodnog, skoro poznatog ukusa. Kuvana sojina zrna u soja sosu.
Ovakvu pitu pravim svako malo. Kad imam goste, pa uz kaficu i priču složim pitu - bude odlična. Najčešće pravim, a najređe slikam - ne stoji pred gostima vaditi aparat, zar ne?
Izuzetno laka za napraviti, vrlo atraktiva i bliska svakom nepcu - nema kome se nije svidela.
Tamo gde sam odrasla, savijače od tankih kora su se često pravile, u raznolikim kombinacijama. Ova je jedna od tih. Jabuke i sir, višnje i sir, jabuke i mak, višnje i mak, jabuke i višnje i mak...i sve tako u krug.
Ovo je jedna verzija grčkog božićnog kolača - slične svrhe našoj česnici u koju se stavlja parica za sreću. Divnog je ukusa - pomorandža i bademi su savršen spoj. Topi se u ustima.
Kao i za našu česnicu - svaka kuća ima svoj recept. Ova verzija je malo robusnija - jer sam prepržila bademe i samo ih grubo naseckala.
